Nisam upisao fax i u očima mojih roditelja sam velika propalica. Radim kao profesionalni vojnik, imam sasvim solidna primanja, najdivniju devojku, par dobrih oratka... Čak se i planiram seliti
uskoro da započnem neki svoj život, dok moji drugovi na faxu bacaju pare na izlaske, daju ispite ili ne daju i posle toga opet su na birou bez posla.
Ja sam ispunjen čovek, imam sve što mi treba i možda ubrzo zasnujem svoju porodicu. Nisu mi jasni moji u čemu sam to pogrešio i šta su želeli od mene da postanem..
Dok ja mislim da u odnosu na ostalu omladinu imaju čime da se ponose, a ne da ih bude sramota..
Nema komentara:
Objavi komentar